JavaScript

Не поистовећивати са Јава (програмски језик).

Јаваскрипт
Снимак екрана Јаваскрипт изворног кода
Оригинални назив	енгл. JavaScript
Изговара се	Џаваскрипт или Јаваскрипт
Модел	скриптни, објектно-оријентисани (прототипни), императивни, функционални и вођен догађајима
Појавио се	4. децембар 1995. (1995-12-04)
Аутор(и)	Брендан Ајк
Дизајнер(и)	Нетскејп, Мозила Фондација, Ecma International
Актуелна верзија	ECMAScript 2016
Датум актуелне верзије	17. јун 2016. (2016-06-17)
Систем типова	динамички
Имплементације	V8, ЈаваскриптКор, SpiderMonkey, Chakra
Утицаји	Луа, Scheme, Перл, Селф, Јава, Се, Пајтон, AWK, HyperTalk
Утицао на	ActionScript, AtScript, CoffeeScript, Дарт, JScript .NET, LiveScript, Objective-J, Opa, Перл 6, QML, TypeScript,
Веб-сајт	https://developer.mozilla.org/en-US/docs/Web/JavaScript

Јаваскрипт или Џаваскрипт (енгл. JavaScript) је динамичан, слабо типизиран и интерпретиран програмски језик високог нивоа. Стандардизован је по ЕКМАСкрипт спецификацији језика. Поред HTML-а и CSS-а, Јаваскрипт је једна од три водеће технологије за дефинисање садржаја на Вебу; већина веб-сајтова користи Јаваскрипт а сви модерни веб-читачи га подржавају без потребе за инсталирањем додатака. Комбинован са HTML језиком и CSS-om Јаваскрипт чини DHTML (Dynamic HTML). Јаваскрипт је језик заснован на прототиповима са функцијама првог реда, што га чини језиком вишеструке парадигме који подржава објектно-оријентисани, императивни и функционални начин програмирања. Садржи АПИ за рад са текстом, низовима, датумима и регуларним изразима, али не и улазно/излазне функционалности, као што су повезивање, складиштење података или графичке функционалности, за шта се ослања на окружење у коме се извршава.

Иако се на први поглед може рећи да Јаваскрипт има одређене сличности са програмским језиком Јава, као што су назив, синтакса и стандардне библиотеке, они су два потпуно различита програмска језика која се значајно разликују у свом дизајну. На програмски језик Јаваскрипт највише су утицали језици као што су Селф и Scheme. Јаваскрипт се поред Веба користи и у другим окружењима, као што су PDF документи, Веб-читачи за специфичне веб-сајтове (енгл. site-specific browsers) и десктоп виџети (енгл. widget). Нове и знатно брже Јаваскрипт виртуелне машине и платформе засноване на њима, популаризовале су Јаваскрипт за израду веб апликација на серверској страни. На клијентској страни, програмери најчешће имплементирају Јаваскрипт као интерпретирани језик, али све више новијих веб-читача обавља just-in-time компајлирање. Јаваскрипт се још користи и за развој видео игара, десктоп и мобилних апликација као и у мрежном програмирању на серверској страни са извршним окружењима као што је Node.js.

ЈС припада ОО парадигми, јер програмер не дефинише само тип података, него и врсту операција (функција) које се могу применити на структуре података. На овај начин, структура података постаје објекат који укључује и податке и функције. Поред тога, програмери могу да праве односе између једног и другог објекта. На пример, објекти могу да наследе карактеристике од других објеката. Скриптни је језик, јер се састоји од серије команди које се очитавају у интерпретеру, а да се претходно не компајлира садржај. Односно не преводи се у машински језик, него се команде директно „читају” из кода (изворног кода или бајтовског кода). Због ове карактеристике ЈаваСцрипт се извршава на страни корисника (client side), тј. на рачунару на којем је покренут садржај са Јаваскриптом. Сам по себи, HTML дозвољава посетиоцу да пошаље податке ка серверу на обраду. Нажалост, ако ти подаци нису валидни цео процес се мора поновити све док се не унесу валидни подаци. Ово је један од основних разлога настанка Јаваскрипта који проверава веродостојност података на клијентовом прегледачу и тако олакшава посао на вебу.

Јаваскрипт је најпопуларнији скриптни језик на Интернету којег подржавају сви познатији прегледачи (Internet Explorer, Mozilla Firefox, Netscape, Opera, Safari). Неке примене ЈС су:

• Јаваскрипт даје HTML дизајнерима алат за програмирање - HTML аутори обично нису програмери, али Јаваскрипт је скриптни језик са веома једноставном синтаксом.
• Јаваскрипт може да динамички унесе код у HTML страну,
• Јаваскрипт може да реагује на догађаје - Јаваскрипт може да се подеси тако да се изврши кад се нешто деси, нпр. кад се страна учита или кад корисник кликне на HTML елемент,
• Јаваскрипт може да прочита или испише HTML елементе - Јаваскрипт може да прочита и да промени садржај HTML елемента,
• Јаваскрипт може да се користи за проверу исправности унетих података - Јаваскрипт може да се користи за проверу исправности података унетих у форму, да провери исправност података пре него што се пошаљу серверу,
• Јаваскрипт може да се користи за детектовање браузера корисника - у зависности од браузера, учитава се страна специјално дизајнирана за тај браузер,
• Јаваскрипт може да се користи за креирање кукија - Јаваскрипт може да се користи за чување и враћање информација о рачунару посетиоца, итд.

Историјат

Почеци у Нетскејпу

Године 1993, Национални центар за суперкомпјутерске апликације (енгл. National Center for Supercomputing Applications - NCSA), који је део Универзитета у Илиноису, објавио је Мозаик, први популарни графички веб-читач, који је одиграо значајну улогу у развоју Веба који је у то време био на самом зачетку. 1994. године у Маунтин Вјуу, у Калифорнији, основана је компанија под називом Мозаик Комјуникејшн, која је запослила већину аутора оригиналног веб-читача Мозаик како би развили Мозаик Нетскејп. Касније ће се испоставити да овај веб-читач неће имати никакве сличности са оригиналним Мозаиком. Интерни назив за овај веб-читач био је "Мозила", што је значило "убица Мозаика" енгл. Mosaic killer, јер је циљ компаније био да замени Мозаик као најпопуларнији веб-читач на свету. Прва верзија веб-читача, Мозаик Нетскејп 0.9, објављена је крајем 1994. године. За само четири месеца овај веб-читач је већ заузео три четвртине тржишта веб-читача и постао је најпопуларнији веб-читач деведесетих година 20. века. Како би избегли проблеме са ауторским правима са НЦСА, веб-читач је исте године добио нов назив, Нетскејп навигатор, a компанија Нетскејп Комјуникејшн.

У овој компанији су на време схватили да би Веб требало да постане динамичнији. Оснивач компаније, Марк Андресен, тврдио је да HTML-у треба пратећи језик који веб дизајнери и програмери могу лако да користе за склапање компоненти као што су слике и додаци, чији би се код писао директно у HTML коду веб странице. Како би уопште започели са радом, компанија Нетскејп Комјуникејшн је морала да сарађује са компанијом Сан Мајкросистемс да би у овај веб-читач уградили њихов статични програмски језик Јаву и тиме се борили са конкурентском компанијом Мајкрософт за већу наклоност корисника и усвајање веб технологија и платформи. Одлучено је да се креира програмски језик комплементаран Јави, са сличном синтаксом, што је у старту значило одбацивање подршке за друге програмске језике као што су Перл, Пајтон, TCL или Scheme. Како би одбранили идеју Јаваскрипта у односу на понуду конкурената, компаније је био потребан прототип. Ајк је написао прототип будућег програмског језика за 10 дана, у мају 1995. године.

Иако је развијан под кодним називом Мока, језик је званично назван Лајвскрипт приликом првог објављивања бета верзија Нетскејп навигатора 2.0, септембра 1995. године, али је убрзо преименован у Јаваскрипт са објављивањем Нетскејп навигатора 2.0 бета 3 верзије, у децембру исте године. Коначан избор имена је изазвао конфузију код корисника јер је створен утисак да је ово још једна варијанта програмског језика Јава, а сам избор имена је окарактерисан као маркетиншки трик Нетскејпа како би се Јаваскрипт представио као најновији веб програмски језик.

Често се јавља погрешно тумачење да је на развој Јаваскрипта битно утицао веб скриптни језик Ц-- развијен од стране компаније Номбас (овај скриптни језик не треба мешати са касније развијеним језиком Ц--, 1997. године]). У прилог томе иде и чињеница да Брендан Ајк није никад чуо за Ц-- пре него што је креирао ЛајвСкрипт. Номбас је обезбеђивао уграђене скриптне веб странице Нетскејпу, иако концепт скриптних веб страница није био нов, као што се може видети у веб-читачу ViolaWWW. Касније је компанија Номбас одлучила да у свом производу СкриптИз, Ц-- замени Јаваскриптом и учествовала је у стандардизацији ЕКМАСкрипта кроз ТЦ39 групу.

Јаваскрипт на серверској страни

У децембру 1995. године, убрзо након објављивања Јаваскрипта за веб-читаче, компанија Нетскејп је представила и имплементацију овог језика за сервере кроз Нетскејп ентерпрајз сервер (енгл. Netscape Enterprise Server).

Од средине 2000-их, објављено је неколико серверских Јаваскрипт имплементација, међу којима најпознатији Node.js (2009. године).

Прихватање Јаваскрипта од стране Мајкрософта

Мајкрософт је 1996. године представио своје скриптне језике, ВБСкрипт и ЈСкрипт. ЈСкрипт, обрнута имплементација Нетскејповог Јаваскрипта, била је део Интернет Експлорера 3. ЈСкрипт је такође био доступан и као серверска имплементација скриптног језика у Интернет Информационом Серверу. Интернет Експлорер 3 је по први пут донео подршку за CSS и различите HTML додатке, али се водило рачуна о томе да свака имплементација буде значајно различита од оне у Нетскејп навигатору. Ове разлике су отежавале дизајнерима и програмерима да праве веб-сајтове који би функционисали у оба веб-читача, што је довело до појаве логоа "најбољи приказ у Нетскејпу" и "најбољи приказ у Интернет Експлореру" који су обележили почетне године борбе међу веб-читачима. Јаваскрипт је почео да стиче репутацију препреке вишеплатформском и стандардизованом Вебу. Програмери су се прихватили задатка да покушају да праве веб-сајтове који ће радити у оба најпознатија веб-читача иако већина није имала времена за то. Објавом Интернет Експлорера 4, Мајкрософт је представио концепт динамичког HTML-а, али су разлике у имплементацији језика и различити власнички објектни модели докумената представљали препреке за ширу примену Јаваскрипта на Вебу.

Стандардизација

У новембру 1996. године, Нетскејп је стандардизовао Јаваскрипт како би остале компаније које развијају веб-читаче могле да га имплементирају у својим производима. То је довело до званичног објављивања спецификације језика ЕКМАСкрипт која је објављена у првој верзији ЕКМА-262 стандарда у јуну 1997. године, чија је најпознатија имплементација управо Јаваскрипт. ЕкшнСкрипт и ЈСкрипт су такође познате имплементације ЕКМАСкрипта са додацима.

Процес стандардизације је настављен у циклусима, објављивањем ЕКМАСкрипта 2 у јуну 1998. године, који доноси одређене промене како би се прилагодио ISO/IEC 16262 међународном стандарду. Са објављивањем је настављено у децембру 1999. године са ЕКМАСкриптом 3, који представља основу за Јаваскрипт какав данас знамо. Развој оригиналног ЕКМАСкрипта 4, који је водио Валдемар Хорват (тада запослени у Нетскејпу, данас у Гуглу), почео је 2000. године и на самом почетку је изгледало као да Мајкрософт учествује у томе па је чак и имплементирао неке карактеристике у њихов ЈСкрипт .НЕТ језик.

Временом је било јасно да Мајкрософт не намерава да сарађује нити да имплементира Јаваскрипт у ИнтернетЕксплореру, иако нису имали достојну алтернативу већ само парцијално завршену имплементацију .НЕТ серверске стране. Због тога је до 2003. године развој ЕКМАСкрипта 4 био запостављен.

Следећа битна година за Јаваскрипт била је 2005, коју су обележила два велика историјска догађаја битна за развој Јаваскрипта. Прво су се Брендан Ајк и Мозила придружили ЕКМА Интернашонал као непрофитни чланови и започет је рад на ЕКМАСкрипту за XML (E4X), ЕКМА-357 стандарду, који је потекао од Мајкрософтових бивших запослених који су сад радили за БЕА Системс. То је довело до заједничког рада са компанијом Макромедија (коју је касније купио Адоби Системс), који су применили E4X у свом ЕкшнСкрипту 3 (ЕкшнСкрипт 3 је био форк оригиналног ЕКМАСкрипта 4).

Заједно са Макромедијом поново је отпочет развој ЕКМАСкрипта 4 са циљем стандардизације компоненти из ЕкшнСкрипта 3. На крају овог процеса, Адоби Системс је објавио ЕкшнСкрипт виртуелну машину верзије 2, кодног назива Тамарин, као пројекат отвореног кода. Међутим, Тамарин и ЕкшнСкрипт 3 су били значајно различити од онога чему Јаваскрипт тежи, што су обе стране увиделе током 2007. и 2008. године.

На тржишту је владао хаос међу различитим играчима. Даглас Крокфорд, тада запослени у Јаху-у, удружио се са Мајкрософтом 2007. године како би се супротставио ЕКМАСкрипт 4 стандарду, што је довело до развоја ЕКМАСкрипт 3.1 стандарда. Иако развој ЕКМАСкрипт 4 стандарда никад није довршен, он је битно утицао на наредне верзије.

Док се све ово дешавало, заједнице отвореног кода и програмера су наставиле на развоју револуционарних могућности са Јаваскриптом. Напор заједнице је добио замајац 2005. године када је Џеси Џејмс Гарет осмислио концепт Ајакса и описао скуп технологија, где је ослонац био на Јаваскрипту, које се користе за креирање веб апликација код којих се подаци могу учитавати у позадини, без потребе да се цела страница учита, што је довело до развоја још динамичнијих апликација. Све ово је довело до периода препорода у коришћењу Јаваскрипта, предвођеног библиотекама отвореног кода и заједницама које су се формирале око њих, са библиотекама као што су Прототајп, џејКвери, Доџо Тулкит, МуТулс и друге.

У јулу 2008. године, раздвојене стране су се састале у Ослу. То је довело до евентуалног договора почетком 2009. године, да се ЕКМАСкрипт 3.1 стандард преименује у ЕКМАСкрипт 5 и да се језик унапреди пратећи агенду познатију као Хармони (енгл. Harmony). ЕКМАСкрипт 5 је коначно објављен у децембру 2009. године.

У јуну 2011. године, ЕКМАСкрипт 5.1 је објављен како би се у потпуности изједначио са трећим издањем ISO/IEC 16262 међународног стандарда. ЕКМАСкрипт 2015 је објављен у јуну 2015. године. Тренутна верзија ЕКМАСкрипт 2016 је објављена у јуну 2016. године.

Каснији развој

Јаваскрипт је постао један од најпопуларнијих програмских језика на Вебу. Међутим, на самом почетку језик није био на добром гласу међу програмерима професионалцима, због тога што су му, између осталог, циљна публика били веб аутори и остали "аматери". Са појавом Ајакса Јаваскрипт се враћа у центар пажње и постаје атрактиван за све више програмера. Резултат тога је умножавање обимних фрејмворка и библиотека, побољшана Јаваскрипт рутина програмирања и повећано коришћење Јаваскрипта изван веб-читача, што је у директној корелацији са значајним развојем серверских Јаваскрипт платформи.

У јануару 2009. године, представљен је пројекат КомонЈС (енгл. CommonJS) са циљем стандардизације заједничких библиотека, углавном за Јаваскрипт развој изван веб-читача.

Са порастом једностраничних апликација и напредних Јаваскрипт сајтова, повећано је његово коришћење од стране компајлера како за динамичке тако и за статичке програмске језике.

Заштитни знак

"Јаваскрипт" је заштитни знак Оракл корпорације. Користи се под лиценцом за технологију коју је осмислила и имплементирала компанија Нетскејп Комјуникејшн и њени наследници као што је Мозила фондација.

Карактеристике

Наведене карактеристике су заједничке за све ЕКМАСкрипт имплементације, осим ако није експлицитно другачије наведено.

Универзална подршка

Сви модерни веб читачи подржавају Јаваскрипт са уграђеним интерпретерима.

Императивни и структурирани

Јаваскрипт подржава већи део структуриране синтаксе програмског језика C (нпр. if исказе,